6-3 Uhvati pravac, krivudanje je opasno

Svako je nekada video na putu auto koji krivuda, i sigurno se i sami sećate kako je to dramatično izgledalo, čak i zastrašujuće. Sigurno je bilo jasno i očigledno kako to može da izgleda opasno.

Potpuno je jasno da je zato put i obeležen, određena širina puta i označene linije između kojih treba vozilo da se kreće. Kada se vozila kreću u tim okvirima, sve je tako jednostavno, i to je znak da sve funkcioniše kako treba.

U principu, želimo da putanju uvedemo u neku sigurnu liniju koju želimo, da se krećemo u okviru zadatih granica, i da smanjimo krivudanje što je više moguće.

Gledano sa inženjersko-ekonomskog aspekta, hteli bismo da postavimo određenu vrednost za parametre koje pratimo u poslovanju i uspostavimo sistem tako da ispunjava ono što smo postavili, da zadamo željene granice u okviru kojih će se kretati vrednosti koje pratimo, na svaki način smanjimo odstupanja od projektovane vrednosti, odnosno smanjimo standardnu devijaciju.

 uhuh

Da, to je to… međutim, Vama verovatno nije baš zanimljiva priča o statističkom pristupu, formulama i grafikonima standardne devijacije… na kraju, ona i nije predmet Vašeg posla, već neki drugi procesi, prodaja, nabavke, proizvodnja, usluge…

Ali, to ćete razumeti na sledeći način, koji će Vam sigurno biti logičan i jasan. Ne krećete se zadatim putem, čak ni na jednoj strani, nego i po njoj krivudate. Zamislite da su to neke vrednosti u Vašem poslovanju- vreme obrade nekog zahteva, troškovi proizvodnje, lead time za nabavku ili proizvodnju… Uh, teško biste mogli nešto da planirate tako, zar ne? Da, zato Vam i jeste cilj da to svoje poslovanje uvedete u neku sigurnu liniju, da smanjite odstupanja.

ijij

Šta ste dobili time? Uh, mnogo, mnogo… Vaš sistem je stabilan, nema odstupanja, u svakom trenutku možete znati na šta računate, možete lakše predvideti ili proceniti vreme potrebno za neku operaciju, isto tako i proceniti troškove… znaćete i koliko Vam je potrebno za nabavku, proizvodnju, isporuku… Ako je Vama lakše, onda je sigurno lakše i Vašim partnerima, klijentima… Ako su oni zadovoljniji, onda će i Vaše poslovanje biti bolje…

Samo, kako sve to? Deluje komplikovano, i nije jednostavno. Pravi put i prvi korak prema optimizaciji jeste uspostavljanje procesa. Ako postoje, treba ih unaprediti. Korak po korak.

6-1 Sigma… šta je to?

Sigma je 19. znak grčkog pisma.

Zanimljivo… ali, i dalje mi nije jasno kakva je veza tog grčkog slova i mog posla.

download

E, pa postoji veza, i to vrlo značajna.

Gledano u statističkom smislu, sigma predstavlja standardnu devijaciju vrednosti neke merene veličine u odnosu na prosečnu (srednju) vrednost.

Auh, ovo je već nešto komplikovano, ko će znati o čemu se ovde radi. Ok, hajde da pojednostavimo.

Sigurno ste negde čekali u redu. Obzirom na ostale obaveze, imate i vreme koje želite da odvojite da biste dobili uslugu koju čekate, odnosno vreme koje biste odvojili za čekanje u redu.

Sa druge strane, to je i podatak koji treba da služi firmi koja pruža usluge.

Cilj jeste da se vreme čekanja što više smanji, ali i da postoji izvesnost koliko će se čekati na uslugu. Često se i na osnovu toga ljudi odlučuju hoće li koristiti usluge određene kompanije ili neke druge.

Lako se može meriti vreme čekanja svakog pojedinca, posebno na današnjem nivou razvoja tehnologija, gde se koriste različiti uređaji koji dodeljuju kartice za uslugu koju čekaju.

stopwatch

Na osnovu tih podataka lako se nalazi srednja vrednost, prosek… to se uči još u osnovnoj školi.

Sada je lako za svaki uzorak izmeriti-izračunati razliku u odnosu na srednju vrednost. Možemo znati koliko svaka vrednost odstupa od srednje vrednosti. Neko odstupanje će biti pozitivno, neko negativno… ali u ukupnom zbiru biće nula.

Nula? Šta smo onda dobili… onda i dalje ne znamo ništa značajno o našem procesu.

Zato ćemo sva ta odstupanja kvadrirati, pa ih onda sabrati. E, sad smo već dobili samo pozitivne vrednosti… sumu svih vrednosti.

Ipak, teško da nekoga zanima koliko je ukupno bilo čekanje za ceo dan, ili koliko su ukupno platili i ostali koji su čekali u redu… Zato ćemo tu ukupnu sumu podeliti sa brojem uzoraka, i dobiti srednje kvadratno odstupanje. Srednje kvadratno odstupanje… daa, to je varijansa. Varijansa.

jhflj

Da, ali mi i dalje ni ona nije korisna… ipak je ona srednje kvadratno odstupanje. Kvadratno.

Dobro, to se lako reši. Sve što je kvadratno, dovede se u red korenovanjem. Zato, koren iz varijanse.

Devijacija… to je to… standardna devijacija. Evo je, to je ta tako strašna, a u isto vreme tako važna i korisna stvar. Sada znam prosečno odstupanje vrednosti podataka od srednje vrednosti.

Bravo, to je ono što želimo da smanjimo. Odmah u borbu protiv devijacije.

Korelacija i regresija su svuda oko nas… ne samo u poslu i statistici

Možda volite da pijete pivo, a svakako znate nekoga ko uživa u njemu. Primetili ste i da se, nekako prirodno, pivo više konzumira leti, kada su visoke temperature.

Hm, izgleda da smo lako zaključili da se pivo više pije kad je visoka temperatura. U stvari, jasno je i da postoji veza izmedju spoljašnje temperature i prodaje piva… i reklo bi se da je ta veza jaka.

Zanimljivo, imamo dva zaključka- prodaja piva je u jakoj vezi sa spoljašnom temperaturom, i što je viša temperatura, veća je i prodaja piva.

Sad kad to znamo, bilo bi nam zanimljivo i korisno kada bismo znali kolika će prodaja piva biti pri određenoj temperaturi. Hm, zamislite da imate diskont pića ili prodavnicu, i možete da znate kolika će prodaja piva biti sutra, samo tako što gledate vremensku prognozu i znate kolika će biti temperatura. Sjajno.

ga

Sve je to i stvarno moguće, i to vrlo konkretno, matematičko-statističkim metodama.

Da li postoji veza između dve veličine, i koliko je ona jaka, utvrđuje se korelacijom. Vrednosti koeficijenta korelacije kreću se u intervalu od -1 do +1. Apsolutne vrednosti veće od 0,7, bez obzira da li je pozitivan ili negativan, pokazuju da je u pitanju jaka međuzavisnost. Sa druge strane, ukoliko je koeficijent korelacije pozitivan, zavisnost je direktna (kad jedna raste, raste i druga, i obratno); a, ukoliko je koeficijent korelacije negativan, zavisnost je obrnuta (kad jedna raste, druga opada, i obratno).

Iz odgovarajućih podataka, može se doći do jednačine koja povezuje dve veličine, i tu mogućnost nam pruža regresija, takozvanom metodom najmanjih kvadrata.

fd

Vrlo moćno. Sve to se može primeniti kod pojava u poslovanju. Opšti cilj poslovanja jeste ostvarivanje profita, i to maksimalno mogućeg. Kao što je poznato, profit predstavlja razliku prihoda i troškova. Jasno, postoje dva načina za povećanje profita: povećati prihode ili smanjiti troškove. Često su uslovi tržišta takvi da nije moguće značajno povećati prihode u kratkom vremenu, ali se zato može uticati na troškove poslovanja.

Eto prve prave prilike za unapređenje. Potrebno je samo da imamo odgovarajuće podatke o određenim veličinama, i pomoću njih možemo doći do mesta nastanka troška, odnosno znati koliko ćemo smanjiti troškove ukoliko utičemo na uzrok nastanka suvišnog troška. Neminovno, biće unapređeno stalno funkcionisanje poslovnog sistema, i omogućeno efikasnije poslovanje.