1-5 Agilno planinarenje

Svi znamo da penjanje uz planinu ili brdo nije baš lako. Ne mora biti ni teško, ako se pametno penjemo. Da bismo stigli do vrha, ili do nekog cilja, potrebno je da se penjemo dalje, dalje, dalje i dalje.

images

Kad god da je bilo ko od nas imao priliku da se penje, teško je bilo i zamisliti da se odjednom ispenje do vrha. Više nam je prijalo da dodjemo do nekog proplanka, tu zastanemo i napravimo pauzu, pa nastavimo dalje.

Da, to alpinisti svakako najbolje znaju. Osvajaju vrhove. Dostižu svoje ciljeve. Dolaze do visina o kojima se mašta. Ali, dolaze zato što znaju već kako se stiže do tih visina. Naučili su i na iskustvima mnogih koji nisu uspeli, kao i onih koji jesu.

Osvajanje najviših vrhova svakako jeste vrhunski projekat, poduhvat koji se može ostvariti jedino kroz više faza, kroz više iteracija. Deo šireg projekta jesu i sve prethodne pripreme i dolazak do podnožja, a spektakl predstavlja baš to penjanje uz planinu. Šta je to što uspešnim čini takve projekte? Upravo taj agilni pristup u realizaciji takvog projekta, odnosno faze samog penjanja uz planinu.

Laicima bi to moglo jednostavno da izgleda- krenuti iz podnožja planine, poneti nekoliko sendviča „za uz put“, i eto nas na vrhu. Medjutim, ono što je realnost, jeste da se to dešava kroz više iteracija… posebno kada se radi o nepoznatoj planini, neistraženom prostoru.

Svaka iteracija predstavlja jedan ciklus. U tom ciklusu se kreira plan za savladavanje sledeće deonice, zatim sledi akcija da se ta deonica i osvoji, i kada se ona savlada pravi se zastanak sa baznim logorom. U baznom logoru se validira dostignuti nivo, proverava da li je dobra pozicija koju su planirali, vrši se aklimatizacija, a zatim i planira sledeća deonica, nastavljajući isti proces ponovo.

Why-with-Iceland-Trekking

Dakle, ponovo ista stvar, sve u krug ponovo… samo, ovog puta na novoj deonici, nova dostignuća. Uz to, već smo dostigli neku visinu, i samo nastavljamo još više, penjemo se prema cilju. Nekada taj cilj i ne vidimo odmah, ali znamo da treba da nastavimo, da je cilj iznad nas.

Ako u nekom trenutku i vidimo ili posumnjamo da smo skrenuli sa puta, da ne idemo prema našem odredištu, prema cilju, možemo zastati, preispitati se, možda napraviti korekciju ili neko fino podešavanje maršrute, i nastaviti dalje.

Važno je ne stati i ne odustati. Postići ono što se može na tom nivou. Istrajnost i doslednost Project Manager-a je vrlo važna. Njegov pristup, komunikacija i motivacija tima su vrlo značajni. Tada će i tim biti uvereniji da postoji čvrsta želja i odluka da se postigne najviši mogući cilj.

shutterstock_111927707

Agile Project Management, kao metodologija koja se koristi u specifičnim industrijama, može se primeniti na praktično sve oblasti života. Ona traži česte kontrolne tačke, prilagodjavanje, neka nova (pre)planiranja, nekada i rešenja budu u razvoju drugačija nego što je planirano, ali je važno postići cilj. Zapravo, osnovna vrednost jeste da se izbaci rešenje i model. Bez toga ništa ne postoji. Baš je to neko žestoko planinarenje.

Možda je za nekoga to pravljenje kuće od snega, koju nekoliko ljudi gradi, traženje novog rešenja kada jedno ne ide. Za nekog drugog je to vodjenje tima koji vrši razvoj novog programa, za koji uopšte na startu i nema ideju krajnje verzije, već se u hodu razvijaju ideje ili se prilagodjava novim zahtevima. Treći može voditi tim koji radi na opravci nekog sistema, tako da se istraje do pronalaska uzroka problema i pravog rešenja.

Na svakom mestu se agilnim pristupom dolazi do nekog uspeha. Ne može se sve u jednom koraku, posebno kad je ishod nepoznat unapred. Zato se i mora računati na više iteracija, okretati taj točak, uvek iznova preispitivati prethodni korak, planirati sledeći, na tom koraku napraviti žustra akcija, onda odmeriti njene rezultate, pa ponovo u krug.

Sprint-Process-flow-300x189

Agilno, do uspeha.

6a00d834527c1469e20120a8d0b205970b-320wi